Kad zaređaju letnje vrućine svakakve šašave stvari počinju čoveku padati na pamet. Tako je i jednom našem dokonom članu palo na pamet da potraži rashlađenje u noćnoj vožnji, Prvo po okolini Sombora, a onda ništa manje nego u vožnji kroz rezervat prirode Gornje Podunavlje i ništa manje nego u nući kada je pun mesec.
Da ideja ima veliki potencijal potvrdili su i pozitivni odgovori na pitanje ” Da li ima nekog ko bi se provozao kroz Gornje Podunavlje u noći kada je pun mesec?”, čak od desetorice zainteresovanih.
Trasa koju su potencijalni lovci na vukodlake izabrali je bila dužine oko 45 kilometara, i išla je kroz selo Kupusina, pa dalje starim bentom do vikend naselja Vagoni gde bi prateći Dunavski bent ušla u sprecijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje gde bi se odvojila od Dunava kod bentarove kuće i presekla rezervat kroz srce i gustu šumu i izbila na selo Bački Monoštor iz kojeg bi se lokalnim drumom vratila u Sombor.
Full Moon Night Ride I 04/05. 05. 2015
Prva vožnja u noći punog meseca je potvrdila svu lucidnost i avangardu ideje, kao i da nemamo pojma kako se koristi fotoaparat u noćnom režimu, pa je većina fantastičnih momenata ostala zabeležena samo u glavama desetorice hrabrih vozača. Srećom među vozačima je bio i Dalibor koji je uspeo sa svojih dva para SolarStorm svetala da dovoljno osvetli poneku scenui sad već antologisku fotografiju Night Riders-a svemirskim brodom od ručno pravljenog električnog bicikla tako da je, doduše mutno, napravljena i neka fotografija.
Full Moon Night Ride II 02. 06. 2015
Na prvi sledeći pun mesec podiže se ulog. Povećava se broj vozača, naoružavamo se gopro kamerom, i podižemo kilometražu promenom rute koja ovaj put ide preko Bezdana i dužim krilom uz Dunavski bent do bentarove kuće od koje opet sečemo kroz šumu do Bačkog Monoštora i Sombora. Night ride part 2 ostaje upamćen po bliskom susretu sa nemani iz roda divljih svinja i to baš u momentu kad je nekome ( khmm khmm) sinula brilijantna ideja da ugasimo svetla na biciklima jer je mesečine bilo i više nego dovoljno za sigurnu vožnju.
Full Moon Night Ride III 02. 07. 2015
Zrno iskusniji, i brojčano podosta pojačani otisnuli smo se i po treći put u lov na vukodlake i divlje veprove. Po zalasku sunca odmah nam je bilo jasno da smo ovaj put mi plen. Plen za zujaću hordu letećih krvopija, kao i da smo magnet za finu mesečevu prašinu koja se celim putem uvlačila i lepila kako na garderobu tako i na ne pokrivene delove tela. O biciklima ne vredi trošiti ni tvoje vreme čitaoče, kao ni naše. Ostavićemo fotografije da govore za sebe.
Full Moon Night Ride IV 31. 07. 2015
A sad nešto sasvim drugačije. Udesilo se tako da je kalendarski u istom danu i istoj noći, organizovana kritična masa u Novom Sadu, i da je zemljin pratilac zasjao punim sjajem visoko na nebu, tako udesivši rađanje još jedne šašave ideje, odnosno dogovora, da se biciklima, ( a kako drugačije) odpedala do Novog Sada, gde bi se njegovim ulicama, zajedno se sa kolegama biciklistima, provozali u „Kritičnoj masi, i po završetku vožnje i dana , po mesečini vrati u Somborsku varoš.
Kako je dogovoreno tako je i učinjeno. I bogami načinjeno 245km!. Što će postati rekord najduže izvezenog Full Moon Night Ride serijala
Prvih 100 km preko Odžaka, Silbaša, Bačkog Petrovca, pa pred Rumenkom motanja desno ka Futogu i Novom Sadu su, leptiskom lakoćom, prošli ispod točkova. Po dolasku u Novi Sad ekipa se raspodelila u aktivnosti koje su podrazumevale posete rodbini, devojkama, a nekolicina je prvenstvo dala poseti Petrovaradinskoj tvrđavi i fantastičnim krempitama.
Nakon individualnih aktivnosti svi smo se našli na zbornom mestu u Limanskom parku gde se polako okupljao pozantan broj biciklista.
Dobar je osećaj biti deo jednog velikog plemena koje se na svojim čelično, alu, karbonskim konjima, u laganom kasu, kretalo ulicama Novog Sada. Cilj „kritične mase“ je bio na keju sa pogledom na Dunav a za nas znak da startujemo povratak kući.
Kako bi izbegli vožnju noću po prometnom putu kojim smo dojahali u Novi Sad izabrali smo biciklističku stazu napravljenu na Dunavskom bentu skroz do Čelareva. Koliko je prvih 100 kilometara bilo lagano toliko je poslednjih 100 km bilo olovno teško. Provesti skoro ceo dan sedeći na sicu bicikla, pad temperature i umor počeli su ozbiljno da utiču kako na snagu tako i na psihu svih vozača. Neko je posegnuo za gelom, neko za čokoladicom bonžite a neko je prizivao rezerve šećera iz Petrovaradinskih krempita. Odlična kafa u Bačkoj Palanci nam je dala taman toliko snage da se dokotrljamo do Bača i obiđemo čuvenu Bačku tvrđavu ( kad smo već tu).
Na izlazu iz Bača, na putu kojem velike topole nisu dozvoljavale da padne ni zrno mesečine jedno usamljeno svetlo ( definitivno biciklista) nam je dolazilo u susret. Kolega Tomić! Nakon odrađene smene na poslu, seo na bicikl i sam se zaputio nama u susret. Sreli smo se na njegovom 50 kilometru. Mi smo naše prestali da brojimo. Po dolasku u Sombor, u neko gluvo doba, kilometar sat je pokazivao 245 km. Nismo ni bili svesni „poduhvata“ dok nismo pročitali vest na lokalnom portalu SOINFO. I ne, još uvek nismo skapirali kako fotografisati u noćnim uslovima.
Full Moon Night Ride V 30. 08. 2015
Napokon! Neko je provalio opciju “long exposure” na fotoaparatu. I kako testirati fotografisanje noću nego na, na žalost poslednjoj ( za sad) vožnji pod mesečinom. Na poslednju Full Moon Night Ride vožnju su se otisnula samo dvojica biciklista sa svojim “idiot” digitalnim fotoaparatima.
Nekad šašava, i puna potencijala, ideja se svela na rečenicu:
” Treba se skinuti go i voziti kroz Gornje Podunavlje noću kad je pun mesec, ali! I kada je rika jelena. Sve ostalo je već viđeno, i dosadno”.
I na koncu ove priče ostavljamo vam jedan mali savet. “Nemojte bicikl voziti noću kroz Gornje Podunavlje kad je pun mesec, i pogotovo nemojte voziti kada je rika jelena! ”
Hoćete li biti goli u sedlu ili ne, je već stvar ličnog izbora.
