Dobivši bicikl na poklon pod izgovorom da je previše gojazan i nakon provozanih prvih 50 km shvatio da biciklom može i da se putuje. Od tad je biciklom išao do Lepenskog Vira, planine Tare, dva puta u Crnu Goru, Grčku, 1000 km kroz Srbiju i Belgije.
Posmatrajući razne cikloputnike radeći na benziskoj pupmi dok mu se nije rodilo pitanje “Zašto ne bih mogao i ja” Od tad je biciklom stigao do Moskve, Pekinga, Dakra, da bi probao i hodanje pa je peške stigao do Hilandara i prepešačio zaleđeno Bajkalsko jezero.
