Slučajnim, ako slučajnosti i postoje, susretom sa ekipom Kotrljanera kod Crkve Gospe od Utočišta u selu Aljmaš na obali Dunava, započelo je pisanje nekoliko novih poglavlja u aktivnostima VeloArta.
Za neka od njih namenjene su druge stranice ovog digitalnog dnevnika našeg udruženja, dok je baš ova stranica posvećena poglavlju pod imenom „Biciklom kroz Tri Države“.
Sve je počelo kao običan dogovor nekoliko ljubitelja biciklizma — sa ove i sa „one“ strane Dunava — da naprave krug biciklom od Bezdana, koji će od tada biti polazna tačka združenih biciklista, preko Koluta i Bačkog Brega i graničnog prelaza, te kroz pogranična sela Hercegszántó, Budžak, Homorúd sve do, prevezavši svoje čelične, alu i karbonske konjiće kompom preko Dunava, Mohača. Iz Mohača bi okrenuli na jug, put Hrvatske i tako zatvorili krug.
Kroz tri države I – 05.06.2015.
Prva, ili da kažemo „pilot“, vožnja kroz tri države dogodila se 5. juna 2015. godine. U njoj je, u ležernijoj, odnosno neformalnoj varijanti bez klupskih boja — bar sa VeloArt strane — učestvovalo 12 vozača.
Iako pilot vožnja, trasa kojom smo tada išli ušla je u zvaničnu rutu svih budućih tura, dok se tempo s vremenom i godinama učesnika menjao.
Kako se realizacijom ideja pokazala dobra, štaviše, odlična, ozvaničili smo je, i ubacili u kalendar, na sledećem „sastanaku na točkovima“ koji se dogodio deset dana kasnije, na jednoj od Apatinskih čardi.
Kroz tri države II – 28.05.2016.
Kako organizovanje zajedničkih vožnji stoji u “memorandum o saradnji i prijateljstvu”, potpisanim sa Kotrljanerima, 28. maja 2016. godine je došlo do ispunjenja potpisanog.
Okupila se ozbiljnija ekipa željna vožnje. Broj učesnika je narastao na više od 30 Uz članove oba udruženja su se našli I prijatelji iz Sombora, Osijeka, i okolnih mesta.
Sa toliko učesnika moglo bi se reći da je vožnja poljima kroz Srbiju, Mađarsku i Hrvatsku dobila i zvaničan karakter. Kad smo kod Hrvatske i polja moramo dodati i jedno brdo, ali o brdu kad do brda dokotrljamo.
Startovali smo sa Čarde Pikec i laganim tempom kroz Bezdan i Kolut, uz minimalno zadržavanje na granici, nekoliko pauza u hladu seoskih topola, dokotrljala do Mohača, gde smo, čekajući kompu, napravili prvu veću pauzu. Prebacivanjem na drugu, gradsku, obalu nastavili smo sa odmorom u debelom hladu.
Kad su se noge odmorile, a trnjenje u stražnjici nestalo, okrenuli smo na jug ka Udvaru i hrvatskoj granici.
Da živimo u nekom brdsko-planinskom kraju, uspon od 6%, dužine 700 metara, ne bi bio vredan pomena, ali za nas, iz Ravangrada, to je bila ozbiljna borba. Srce je htelo da iskoči iz grudnog koša koji se uz šištanje sve,brže širio i skupljao.
Uspon je savladan, ali avaj, uspon nije brdo. Do njega još nismo stigli, ali jesmo do sela Kneževo gde prikupljamo snagu za nastavak vožnje. Na žalost tu se pozdravljamo sa kolegama Kotrljanerima. Oni nastavljaju pravo ka Belom Manastiru a mi praćeni jarkom zvezdom motamo levo na Topolje i Draž.
E! U Dražu stižemo do famoznog brda. Srećom, pre nego smo ga napali, dobro smo se osvežili i napunili bidone na starom bunaru, na kojem se još uvek na osovinu, okretanjem velikog točka, namotava lanac sa aluminijumskom kofom okačenom na kraju.
Nije dokazano ali verujemo da nam je upravo ta, kao taštino srce, hladna voda dala snage i osveženja da se, bez većih problema, popnemo na Batinsko brdo i kao pobednici napravimo pauzu u senci spomenika Julka posvećenom Batinskoj bitci iz Drugog svetskog rata.
Na dalje je bilo nizbro, pa sve do Sombora ravno. Naš teren. Fantastičan dan.
Kroz tri države III – 27.05.2017.
Sa startom, ovog puta, iz Ekološke učionice Baračka, današnji dan je protekao u izuzetno lepom druženju i šarenolikosti biciklističkih dresova VeloArta, Kotrljanera i njihovih prijatelja, na sad već tradicionalnoj turi “Biciklom kroz tri države”, potpomognutoj ovog puta sa Hell-om.
Preko 40 rekreativaca iz Sombora, Bača, Kule, Šida, Osijeka, Miholjca, Čepina se skoro ceo družilo na turi od Baračke, Bačkog brega, Mohača, Udvara, Belog Manastira.
Druženje je započeto u Ekološkoj učionici Baračka, gde su se susreli prijatelji iz Sombora i Osijeka, da bi se potom, nakon domaćeg posluženja, krenulo put Madjarske i Hrvatske.
Dolaskom u Hrvatsku, već pomalo i izmorenim ljubiteljima rekreativne vožnje biciklom, u Belom Manastiru je upriličen ručak i svi su imali prilike obići Etnološki centar baranjske baštine.
Potom su se putevi prijatelja razdvojili i svako se krenuo na svoju stranu. Neko, opet, preko brda.
Kroz tri države IV – 03.06.2018.
Dan biciklista i još jedna fenomenalna vožnja sa prijateljima iz urb Kotrljaneri, Bača, Kule, Srpskog Miletića i Bačke Palanke.
Ono šta je dobro ne treba menjati tako da ni mi nismo promenili mesto polaska. Oko 30 bicklista je startovalo iz Ekološke učionice Baračka i već poznatom ( da se ne ponavljamo) rutom vozila do Mohača. Osim što je bilo malo više zadržavanja na graničnim prelazima, jer su granice, migracijom naroda sa istoka, dobile čelične kapije, dva tri nova reda bodljikave žice, i vojničke punktove sa par kilometara razmaka, ostalo je ostalo isto. Kilometraža, kompa na Dunavu, hlad Mohačkih drvoreda, usponi i brda. I ova vožnja je imala i humanitarni karakter da promoviše udruženje Uvek sa Decom koje pomaže roditeljima i njihovoj deci koja se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu preko SMS poruka na 7175.
Kroz tri države V – 26.05.2019
Prelepo vreme i poslednja nedelja maja, okupila je četrdesetak rekreativnih biciklista iz BiH (Orašje), Hrvatske (Osijek, Vinkovci) i Srbije (Sombor, Srpski Miletić, Subotica, Šid, Sremska Mitrovica).
Mesto okupljanja i susreta bila je, naravno, “Ekološka učionica Baračka“, odakle su biciklisti, nakon zajedničkog osveženja i doručka, krenuli prema Bačkom bregu i Republici Mađarskoj, tačnije Mohaču.
Nakon prelaska Dunava, od Mohača je put dalje vodio uređenom biciklističkom stazom, prema Udvaru, gde se ušlo u Republiku Hrvatsku.
U prijateljskom razgovoru i druženju ubrzo se stiglo u Beli Manastir, gde su u “Etnološkom centru baranjske baštine” biciklisti upoznati sa kulturnom baštinom Baranje, nakon čega je upriličen zajednički ručak.
Nakon ručka, usledio je rastanak, uz dogovore o sledećim susretima i zajedničkim vožnjama, te su jedni krenuli prema Osijeku a drugi ka Somboru, da bi na kraju presli dobrih 150 km.
Članovi VeloArta, pojačani sa prijateljima i kolegama iz Subotice, su i ovu vožnju, a u saradnji sa Udruženjem „Uvek sa decom“, posvetili deci koja se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, i pozivaju sve da slanjem SMS poruke sa sadržajem 7175 na broj 7175 pomognu deci da pobede opaku bolest.
Ovim putem udruženje građana „VeloArt“ se zahvaljuje „Stovarištu Briket promet” kao i pekari „Centar“, koji su pomogli u organizaciji ovog nesvakidašnjeg biciklističkog druženja.
Negde u decembru, iste godine, jedan Kinez je pojeo slepog miša.
J*bem mu miša.
Kroz tri države VI -08.06.2024
Nakon 5 godina! vratili smo se u sedište, vratili se na drum, i na zajedničku vožnju sa prijateljima iz Osijeka. 5 godina dovoljno dugih da interesovanje ospe, da prevagnu porodične obaveze, da nas, na žalost, napuste neki dragi ljudi. Svega smo se prisetili u još jednoj vožnji ravnicama Panonske nizije izdeljenje visokim ogradama. Uz malu izmenu. Od kako je Hrvatska ušla u Šengen zonu od visoke ograde koja je prestavljala granicu između nje i Mađarske je ostao samo kotur bodljikave žice pored puta i zarđala čelična rampa sa izbledelim crveno -žutim prugama. Time se i trasa vožnje malko pomerila bliže Dunavu. Brdo i Julka su i dalje na svom mestu. I mi.. još uvek.
