00000 Točak istorije | VeloArt Sombor

Točak Istorije

 

Ako je verovati Wikipediji: Bicikl je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač svojom snagom pomoću pedala.

Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Bio je od drveta i vozio se odgurivanjem nogama kao trotinet.

Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje.

Između 1850. i 1860. godine je Francuz Ernest Michaux sa svojim učenikom Pierre Lallementom razvijao bicikl s pedalama na prednjem velikom točku na kome su bile fiksno montirane pedale.

U Srbiju su prvi velosipedi stigli krajem 1884. kada je i osnovano Prvo srpsko velosipedsko društvo koje je 23. decembra iste godine donelo svoje „Štatute“. U njima je bio postavljen i zadatak: „Cilj je Društva je rasprostoranje dobrih misli u publici o velosipedu i praktično pokazivanje vrlina njegovih, praveći na njemu razne izlete, šetnje, zabave, trke, kao i uopšte širenje velosipedskog sporta svim dozvoljenim sredstvima“

Bicikli su uvoženi iz Austrije (Swift) i Ugrske (Adria), pa su proizvođači bili zainteresovani za tržište u Srbiji.

 Za potrebe biciklizma izgrađena su dva primitivna „velodroma“, jedan na mestu današnjeg parka preko puta Doma vojske, a drugi nedaleko od Vaznesenjske crkve u današnjoj ulici Kraljice Natalije (Narodnog fronta).

Društvo je imalo 20 članova jer je u to vreme bicikl (velosiped) bio dosta skup. Među osnivačima je bio i dr Đorde Nešić, kasnije akademik i profesor univerziteta. Za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču, zavoleo je biciklizam i važio je za jednog od najboljih srpskih biciklista tog doba jer je 1896. pobedio na prvenstvu Rusije, a iste godine u Liježu pobedio je tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

U početku su se više priređivale propagandne vožnje, nego što se takmičilo. Tek posle deset godina priređivane su trke, među kojima i prvenstvo Beograda 2. juna 1896. na stazi “London”—Topčider (14 kilometara).

Popularnost biciklizma je, međutim, rasla, i već u prvoj godini postojanja (1885.) “Prvo srpsko velosipedsko društvo” je postalo član međunarodne organizacije “Sajklist turing klub” sa sedištem u Londonu. Bilo je ovo veoma značajno jer je ova organizacija okupljala 23.000 clanova – velosipedista iz 36 najrazvijenijih zemalja sveta.

Takmičar na velosipedu

Amblem Prvog srpskog velosipedskog društva

Prvo društvo koje je organizovano posle beogradskog bilo je velosipedsko društvo u Valjevu, i to 1885. Odmah je došlo i do prvih takmičenja vozača ova dva društva. Do kraja veka pojavila su se društva i organizacije i u Nišu, Leksovcu, Vranju, Paraćinu, Stalaću, Ćićevcu i Šapcu. U tadašnjoj Austrougarskoj je 1886. radilo “Novosadsko velosipedsko društvo”.

Godina 1887. je po mnogo čemu bila važna za razvoj biciklizma u Srbiji. Tada se prvi put u Beogradu pojavio bicikl sa prednjim i zadnjim točkom jednakog prečnika. Do tada se vozilo na biciklima koji su imali veliki prednji točak prečnika 1,5m, i mali zadnji prečnika 37,5cm. Dolazak novog modela značio je prekretnicu: stari modeli su bili nezgrapni, nestabilni i teški za vožnju, a novi sa točkovima jednakog prečnika bili su brži, lakši za upravljanje i elegantniji, pogodniji za sportska takmičenja, i po ceni mnogo pristupačniji. Zato je došlo i do povećanja broja članova i društava. Počele su da se učlanjuju i žene, koje su bile izuzetno zainteresovane za biciklizam. Novi model nazvan je “bicikl” i ovaj naziv je ubrzo potisnuo stari, “velosiped”.

Ratni vihor 1914. obustavio je sve aktivnosti “Prvog srpskog velosipedskog društva”. Uništene su prostorije, pista je oštećena, mnogi članovi se nisu vratili sa ratišta.

Aktivnosti biciklista obnovljene su tek 1929. kada su u Beogradu formirane sekcije u sportskim društvima Balkan, Dušanovac, AMK Beograd… ali i prvi klub – Avala, koji postoji i danas.

Posle Drugog svetskog rata nije se dugo čekalo da biciklisti obnove aktivnosti. Već krajem 1945. godine osnovane su sekcije u beogradskim sportskim društvima Metalac, Milicionar, Beograd i Crvena zvezda, a slično je bilo i u drugim gradovima Srbije

Ni  Sombor u ondašnje vreme nije puno zaostajao za ostalim gradovima. Već krajem osamdesetih godina XIX veka na somborskim ulicama pojavljuju se prvi bicikli, a u gradu je 1894. g. postojalo i Biciklističko društvo.

Istovremeno,  na Vidovdanskom trgu (sadašnji trg i park kod zgrade MZ Crvenka), nalazio se „biciklodrom“, odnosno teren po kome su novi biciklisti učili da voze. Jedan velosiped, sačuvan je i u somborskom Gradskom muzeju

Prvo posleratno Prvenstvo Srbije održano je 23. novembra 1946. na stazi od Beograda do vrha Avale i nazad, a organizator je bio Biciklistički odbor pri Fiskulturnom savezu Srbije.

Prvi Somborci su “uslikovani” sa biciklovima, na Glavnoj ulici 1898. godine.

Velosiped, sačuvan u somborskom Gradskom muzeju

U listu  “Zombor es Videke” (“Sombor i okolina”), od 7. maja 1896. godine objavljen je članak o aktivnostima somborskih biciklista u  kojem se kaže:

“Sombor i okolina”    07.maj   1896 god.

 

Takmičenje somborskog “Društva biciklista” 

Da se više piše o somborskim biciklistima tada bi mogli imati bolji uvid i saznanje o njihovim aktivnostima i lepim uspesima. Aktivno se razvijaju .
Duh bicikliste sprečava depresiju i slične tegobe a fizička aktivnost ih drži u zavisnosti.
Redovno se organizuju izleti. 

Društvo somborskih biciklista ima članove iz različitog društvenog sloja i krugova gradjanstva, svaki član propagira biciklizam za zdravi sport. Oni uživaju blagonaklonost, okolina im se divi. Žene ništa ne zaostaju za muškim članovima , takodje su vešti biciklisti.

Dopisnik ovog članka misli da bi i za engleze bio interesantan biciklizam kad bi kojim slučajem zalutali u ovaj grad . Poznato je da oni cene i uvažavaju neke moderne i mondenske sportove. 

Takmičarska staza je bezdanski put.  Start je od pružnog prelaza i bakterske kućice.

Okupio se ovde dobar broj posetilaca i navijača, pratili su dogadjaj sa velikim interesovanjem. Narod je dočekivala bezdanska pleh muzika (trubači) sa taktovima Rakoci marša (koračnice).

Start je bio nekoliko koraka od pružnih šina.

Članovi udruženja biciklista su došli uniformisani i to: sivi sako , sive pantalone do kolena , crne čarape i lake cipele. Delovali su tako svečano, ustreptalo i pomalo nervozno su hodali gore-dole u isčekivanju početka takmičenja. Na nebu se nadvili crni oblaci , sitna kiša je ispadala.

Sunce se samo na tren pomolilo ali su ga oblaci ponovo sakrili. Prema Bezdanu je bio crni horizont a vetar je postajao sve snažniji. Na sreću, kiša je prestala.

Dva žandara na konjima su čuvali red i mir. Uz njih je bilo jos petnaestak mesnih  žandara . Oni su po engleskom uzoru sa palicama držali onaj nevidljivi obruč preko kojeg se ne može, deca su se nagurivala. Došlo je vreme za za početak takmičenja.
Prva disciplina je 8 kilometara.
Medalja za prvo mesto je srebro, za drugo mesto velika bronza a za treće mesto mala bronza.
Učesnici su bili spremni za start.

Bela traka je nestala u prašini a tačno u četiri sata tišinu je proparao prasak startnog pištolja. Za start je bio odgovoran sekretar udruzenja Tivadar Radosavljević.

Prvo mesto osvaja Hajdlhofer 20 minuta, drugi je Alfeldi Laslo 20 i po minuta a treći je Biterman Djula sa 21 minut. Na ovu utrku je krenulo četiri takmičara.
Druga disciplina je 16 kilometara, medalje su veliko srebro, malo srebro, velika bronza i mala bronza.

Prvo stiže na cilj Karlo Leo Majer za 40 i po minuta.  Drugi je Ištvan Marsal  sa 41 minut . Treći je Geza Sajtc za 49 minuta. Utešne nagrade su dodeljene Bolic Aladaru i Koh Beli, vozili su četiri kilometra za veliku i malu bronzu. 

Predsednik žirija je Rot Lajos sa članovima Majer L. Karlo, Handler Jene, Erenberger Jozef  i Dalmaz Kalman.
Nakon svega svi su otišli u izletište  Šikaru  da proslave uz jelo i piće. Uživalo se u vatrometu i plesu.

Članak nam je velikodušno ustupio g-din Milan Stepanović, Sombor
Prevod: g-dja Marija Ham, Bezdan

 

Dalje kroz istoriju se točak velosipeda ili bicikla kroz Sombor kretao sve naprednije i brže, što kao sportski, što kao “radnički” a zadnjih godina i kao rekreativni te stoga danas s pravom možemo reći da je Sombor svojevrstan grad biciklista. 

U gradu Somboru trenutno deluje više sportskih biciklističkih klubova čiji su članovi u samom vrhu sportskog biciklizma u Srbiji, a  BK Sombor je  nakon 13 godina vratio i u zvanični kalendar uvrstio i biciklističku trku “Nagrada Sombora”, u čijoj su organizaciji aktivno učestvovali   članovi udruženje građana “VeloArt” Sombor.