ČIME SE BAVIMO:

Formalno pravno, udruženje je registrovano 06. maja 2015. godine, sa sledećim ciljevima:

• promovisanje biciklizama, rekreativnog biciklizma i cikloturizma
• preduzimanje odgovarajućih aktivnosti radi unapređenja i omasovljivanja biciklizma
• organizovanje humanitarnih akcija i drugih aktivnosti humanog karaktera
• promovisanje ekoloških vrednosti, očuvanja životne sredine i odgovornog ponašanja prema prirodi
• povezivanje i pristupanje organizacijama slične orijentacije u zemlji i inostranstvu
• zalaganje i doprinos unapređenju razvoja umetnosti
• promocija umetnosti, kreativnosti, kulture

VELO

Točkovi naših bicikala do sada su prešli hiljade i hiljade kilometara.  Od najbližih mesta u okolini Sombora pa do daleke Kine.

Od početnog pitanja i odlaska na kafu u Bezdan, kako je vreme odmicalo, nas su sve više i više “svrbele” pedale tako da smo se s početka stidljivo, a kasnije sve smelije prepuštali čarima vožnje bicikla ka sve daljim i daljim destinacijama.

Prvo smo obilazili gradove u neposrednoj okolini a kasnije su to već bile vožnje od nekoliko stotina a i hiljada kilometara.

Spomenućemo samo neka od višednevnih putovanja: od Sombora do Lepenskog vira, Planine Tare, od Panonskog do Jadranskog mora (Herceg Novi), 1.000 km kroz Srbiju.

Onda su na red dolazile sve dalje i dalje destinacije: od Egejskog (Pefkohori) do Panonskog mora – 1.200 km, od Belgije do Sombora – 1.700 km, od Šida do Moskve – 2.500 km i za kraj trenutno najduže putovanje na koje je neko od članova VeloArt-a otišao, bilo  je od Šida do Pekinga u dužini 12.000 km. Kažemo trenutno najduže, iz razloga planiranog putovanja biciklom do Tokija na Olimpijske igre 2020. godine.

Nije nam cilj da se hvalimo bilo čime jer sreću ne merimo brojem predjenih kilometara, već prelepih trenutaka i doživljaja koje nam pruža vožnja bicikla.

 HUMANITARNA PRIČA

Ono što izdvajamo kao najvažnije u priči o VeloArt-u, je naš humanitarni rad.

Naime, ponosni smo na naše projekte izrade adaptera za spoj bicikla i invalidskih kolica, koji su omogućili nepokretnim ili ljudima sa teškoćama u kretanju da mogu samostalno ili uz pomoć svojih najbližih izaću u vožnju biciklom, biti u prirodi, osetiti sve ono što im je do tada bilo skoro nezamislivo.

Prvi naš projekat „Bicikl za Maricu “, realizovali smo u aprilu 2016.godine. Napravili smo namenski bicikl, na koji se mogu kačiti invalidska kolica, opremili ga sa svom opremom i uručili ga našoj sugradjanki oboleloj od multiple skleroze, Marici Rajak.

Drugi projekat je bio u martu 2018. godine kada smo našoj maloletnoj sugrađanki, sa teškoćama u kretanju, za njen dvanaesti rođendan uručili namenski bicikl, spoj invalidskih kolica i bicikla koji se pokreće na ručni pogon. Naš poklon joj je omogućio da se bez ičije pomoći kreće ulicama Sombora ali i okolnih gradova, pošto se ceo sklop može rastaviti na posebne delove i spakovati u automobil.   

Nakon toga smo radili da modifikaciji našeg prvobitnog adaptera za spoj invalidskih kolica i bicikla. U aprilu 2019. godine smo jedan takav adapter, poklonili  našem novom drugaru iz Beograda, Vuku Lojkoviću, Malom Vuku – Velikom borcu. 

Naša humanitarna priča ne počiva samo na projektima izrade namenskih adaptera, već smo od maja 2018. godine u saradnji sa udruženjem Uvek sa decom, iz Beograda, koje pomaže deci koja se leče na Institutu za onkologiju i radioloigiju Srbije, krenuli u kampanju podizanja svesti ljudi o problemima roditelja i dece koja se leče od raka. Naš član Ivan Mladenović je tokom svog putovanja biciklom, od 12.000 km,  na relaciji Šid – Peking, preko društvenih mreža, pozivao sve ljude koji su ga pratili, da makar simbolično, slanjem SMS poruke sa sadržajem 7175 na broj 7175 pomognu deci u svojoj borbi protiv teške bolesti.

Nakon Ivana, još 3 naša člana su tokom svoje vožnje 1.000 km kroz Srbiju, za 10 dana provedenih na putu, kroz sve gradove i mesta kroz koja su prolazili, pozivali ljude da pomognu deci.